Zanimljivosti o grafičkom dizajnu

Home/Grafički dizajn, Internet marketing, Štampa, Web dizajn/Zanimljivosti o grafičkom dizajnu

Zanimljivosti o grafičkom dizajnu

Grafički dizajn je umetnost i profesija biranja i aranžiranja vizuelnih elemenata kao što su tipografija, ilustracija, boje, simboli i fotografija s ciljem prenošenja neke poruke određenoj publici. Ponekad se za grafički dizajn koristi kovanica „vizuelne komunikacije“, kojom se želi postići funkcija davanja forme i oblika informacijama. Zadatak grafičkog dizajnera je kombinovanje vizuelnih i verbalnih elemenata u jednu organizovanu i efikasnu celinu. Može se reći da je grafički dizajn kolektivna disciplina.

TIPOGRAFIJA

Prvi deo ovog teksta posvećujemo tipografiji zbog njene sveprisutnosti i važnosti.

Neke robne marke su usko vezane za tipo- grafiju. Vrsta pisma – font, koje je primenjeno u logotipu ili na ambalaži čini proizvod pre- poznatljivim na tržištu i indetifikuje se sa proizvodom ili kompanijom.
Pismo ili font je jedan od najvažnijih eleme- nata svakog brenda. Primena odgovarajućeg pisma će vam pomoći da se razlikujete od konkurencije. Standardizovana primena pisma predstavlja jaku, postojanu sliku na tržištu koja vam pomaže da vizuelno povežete različite štampane i elektronske forme i proizvode. Pravilnim izborom i doslednom upotrebom pisma (fonta) gradite identitet i prepoznatljivost vašeg brenda.

Kako izabrati pravi font kada ih postoji preko 60.000?

Nikad ne koristite sistemske fontove. Pisma, koja se isporučuju sa operativnim sistemom ili programima u računarskom okruženju, su široko rasprostaranjeni i samim tim nedovoljno karakteristični da vas izdvoje iz mnoštva. Izaberite font koji je upečatljiv i raznovrstan.

Ako ste u mogućnosti, koristite tip slova koji je razvijen specijalno za vaš brend. Koristite font sa puno stilova.
Korišćenje samo standardnih oblika i stilova; roman (normalni), italic (kurziv) i bold (polucrni) najčešće nisu dovoljni da zadovolje potrebe velikih brending sistema. Možda ne odmah, ali pre ili kasnije će vam biti potrebni condesed (uski), light (beli), black (crni) i drugi stilovi osnovnog pisma.

Font u brošurama i na etiketama treba da bude dopuna, a ne kopija logotipa. Logotipi su najčešće ručni rad. Vidno različit tip slova je pravi izbor jer čini grafički kontrapunkt sa logotipom. Izbegavajte pomodne fontove. Većina tipova pisma je vezana za određeni grafički trend i ima kratak životni vek. Brendovi se prave da traju dugo. Izaberite font koji neće izgledati zastarelo za dve ili tri godine.

Dužina reda za bolju čitljivost

Suprotno od uvreženih shvatanja, ne čitamo individualne reči, jednu po jednu. Ustvari, oči (mozak) analiziraju red po red, zastajući na trenutak da upamte grupu od tri do četiri reči. Ispitivanja su pokazala da su za čitaoca više od tri do četiri takve pauze po redu zamorne. Jednostavnom matematikom dolazimo do računice da je od devet do petnaest reči optimum po jednom redu.

Ukupno gledano, predugi redovi su manje čitljivi nego jako kratki. Dugački redovi zamaraju čitaoca, dok kratki narušavaju strukturu rečenice. Sam dizajn fonta ima uticaj na broj reči koje mogu da stanu u jedan red.
Serifni fontovi (serifi – „kukice“ na krajevima linija znakova), npr. Times New Roman, dizajnirani su da pomažu horizontalno kretanje očiju preko strane, omogućavajući nešto duže redove nego bezserifni (Arial). Viši fontovi isto tako dozvoljavaju duže redove od fontova standardne visine.

Međutim, dok ovo važi za štampane forme, kada je u pitanju web dizajn, ovo pravilo ima sasvim drugačiji kontekst. Istraživanja su pokazala da na web sajtovima serifni fontovi kao što su Times New Roman, Garamound i sl. otežavaju čitanje, zamaraju korisnike, čine da web strane izgledaju previše kitnjaste odnosno liče na kič.

Optimalan međuslovni razmak

Međuslovni razmak je od presudne važnosti za dobru čitljivost teksta. Ako postoji problem čitljivosti, preveliki odnosno premali međuslovni razmak je najčešči krivac. Prekomeran razmak između reči lomi poruku u pojedinačne elemente, forsirajući čitaoca da čita pojedinačne reči pre nego fraze ili grupe reči.

Kako proveriti da li je međuslovni razmak ispravan? Okrenite naopako odštampani papir i ako lako razlikujete jednu reč od druge verovatno je razmak između reči prevelik.

Pogledajte kroz trepavice štampani materijal, ako vidite bele kanale nastale spajanjem razmaka između
reči u više redova, međuslovni razmak nije dobar ili je potrebno ponovo složiti tekst.

Rastojanje između redova

Optimalan razmak između redova služi kao vodič za oko. Kada je razmak prevelik, čitalac pravi svestan skok na novi red, što usporava proces čitanja. Premali razmak, sa druge strane, stvara tamnu, neprivlačanu tipografsku „boju“ i nedefinisane horizontalne vođice za čitanje. Posmatrajmo tekst kroz trepavice. Da li je sivi ton ujednačen? Ako je previše taman ili ako su primetne bele trake između redova najverovatnije treba podesiti razmak između redova.

Tipografija radi za nas

Uspešnom primenom tipografije efikasno prenosimo naše poruke čitaocima, klijentima, potrošačima dok je loša tipografija isto što i loša poruka. Namera nam je da vam savetima iz ove oblasti pomognemo da se pozicionirate u pravu grupu uspešnih vlasnika brendova.

ILUSTRACIJA

Iz projekta Википедија

Ilustracija može biti crtež, slika, fotografija ili drugi oblik umetnosti. Svrha ilustracije je da dekoriše priču, pesmu ili deo tekstualne informacije (kao što je članak u novinama), tradicionalno vizuelno predstavljajući neki deo opisa u tekstu.

Ilustracija obuhvata širok pojam i može poslužiti tako što će:

  • Dati lice glavnim junacima u priči
  • Prezentovati više primera predmeta u školskim udžbenicima
  • Dati vizuelno „korak po korak“ objašnjenje za neku popravku itd..

Najranije forme ilustracije bile su crteži u pećinama praistorijskih ljudi. Tokom 15-og veka, knjige su ilustrovane pomoću drvoreza. Glavni proces reprodukcije ilustracije bio je graviranje. Na kraju 18-og veka, Litografija postaje dostupna i ilustracija postaje sve kvalitetnija.

Američko „zlatno doba ilustracije“ trajalo je od 1880-ih pa do negde malo posle Prvog svetskog rata (mada su se karijere nekim „zlatnim“ ilustratorima nastavljale i par decenija kasnije). To je bilo vreme novina, časopisa, i ilustrovanih knjiga kao najdominantnijih medija. Razvijanje štamparske tehnologije dovodi ilustratore do isprobavanja novih tehnika i boja. Mal grupa ilustratora postaje bogata i poznata.

U Evropi, na zlatno doba uticali su pokreti dizajna kao što je bio Art Nuovo. Glavni umetnici bili su Walter Crane, Edmund Dulac, Aubrey Beardsley, Arthur Rackham i Kay Nielsen. Američki ilustratori tog perioda bili su Brandywine Valley koji je slikao tradicionalno, koji je započeo Howard Pyle a nastavili njegovi studenti, u koje spadaju Norman Rokvel, Haddon Sundblom, N.C. Wyeth, Maxfield Parrish, Frank Schoonover and Edvin Ostin Abi.
Počevši od 1990-ih, tradicionalni ilustratori se suočavaju sa izazovom upotrebe kompjuterskih programa kao što su Adobe Illustrator, Photoshop, i CorelDRAW. Uprkos postojanju starih tradicionalnih tehnika ilustracije, kompjuterski programi sve više dominiraju tržištem, dok se neki ilustratori čak i posebno obrazuju za rad sa takvim vrstama programa.

Sledeća važna kategorija vizuelnog identiteta je BOJA

BOJE

Osnovno o bojama

Tri osnovne boje koje sadrži svetlost su crvena, zelena i plava – RGB (Red, Green i Blue). Kada se po dve osnovne boje svetlosti pomešaju u jednakoj količini, tada dobijamo izvedene boje – žutu, cijan i magentu (uz dodatak crne dobijamo tzv. CMYK – cyan, magenta, yellow, and key (black)), a kada se pomešaju sve 3 osnovne boje, dobijamo belu svetlost. Mnogobrojni načini kombinovanja osnovnih boja svetlosti nazivaju se aditivni procesi.
boje

Govor boja

Koliko puta vam se dogodilo da, kad vam skrenu pažnju na nešto u prvi mah prikriveno, počinjete da ga zapažate svuda oko sebe?

Zagonetne, strasne, hladne, praktične, boje su beskonačno očaravajuće. Koreni poruka koje šalju boje nalaze se u fizici, biologiji i ljudskim emocijama. Svako ima svoje lične asocijacije na boje, mada postoji značenje boja vezano za socijalno i kulturno okruženje. U stvari, svaka boja ima svoj skup emotivnih i psiholoških značenja.
Boje su jedan od osnovnih i najmoćnijih dizajn- erskih alata i verovatno najsubjektivniji. Kombinujte linije u boji na obojenoj podlozi i dobi- ćete, kao magijom, umetnost. Ili, ako primenite i tipografiju, etiketu za vaš novi proizvod.

Da bi poruka koju projektujete bila aktuelna po- trebno je da vaše publikacije, reklame, ambalaža i prezentacije prate trend razvoja boja. Kao što moda svake sezone diktira novu paletu boja garderobe tako postoje boje koje su trend u svetu grafičkog dizajna. To ne znači da dizajner koji radi za banku treba da koristi roze i jarko crvenu boju čak i ako su aktuelne. Generalno, trend se prati u oglašavanju, promociji i prezentaciji dok je korišćenje boja u razvoju korporativnog identiteta mnogo konzervativnije.

„Benetton“, svetski poznati proizvođač garderobe, je iskoristio boje tako što ih je utkao u srž svoje dugogodišnje marketinške kampanje. Poruka „United Colors of Benetton“, praćena fotografijama koje provociraju povezujući suprotstavljena značenja i boje, sažima sve emocije. Na taj način „Benetton“ sugeriše potrošačima da u njihovom proizvodnom asortimanu, inače bogatom bojama, svako može pronaći nešto za sebe.

Saša Аorđević

Psihologija boja

Ako nameravate da se bavite profesionalno kreativnom radom na bilo kom polju umenosti, Vi jednostavno morate razumeti psihologiju boja. Jer, pre svega, boje utiču na raspoloženje. U zavisnosti od toga u kom delu sveta živimo, zavisno od kulture, naše shvatanje i poimanje boja je različito. Značenje i uloga boja vremenom se menjala. Do današnjih dana su psiholozi odredili neke univerzalne osobine boja i njihov uticaj na ljudsku psihu.

Zašto je ovo od tako vitalnog značaja? Prosto, ako dizajnirate web sajt koji je zasnovan na ideji prirode i stvari u vezi sa njom, po svaku cenu izbegavajte ljubičastu jer je ona najređa boja u prirodi. Međutim, ako na Vašem sajtu predstavljate nameštaj, obavezno koristite ljubičastu jer ona ostavlja utisak luksuza, bogatstva i prefinjenosti.
Boje u advertajzingu

Već smo pomenuli da boje mogu – i trebale bi – da imaju značajnu ulogu u dizajniranju Vašeg veb sajta. Postoji mnogo jednostavnih pravila o načinu kako da odaberete prave kominacije boja, a gotovo sva se zasnivaju na tome kako boje utiču na psihu i koje emocije bude.

Na primer, ako prodajete neke proizvode preko interneta, trebali biste da uzmete u obzir ulogu boja u on-line marketingu. Crvena nas podstiče na akciju, budi određenu dozu agresivnosti i uzbuđenja, a u kombinaciji sa sivom podstiče impulsivnost. Kod on-line prodaje, senke crvene, plave i braon su se pokazale kao „najsigurnije“. Bela se na poslovnom sajtovima smatra profesionalnom. Kao uostalom i kod dizajniranja vizit karti. Boja je ta koja ostavlja prvi utisak.

Bela boja

Neveste nose belo da simbolizuju nevinost i čistotu. Bela označava svetlost, pa se smatra letnjom bojom. U modi je veoma zastupljena jer je neutralna i slaže se sa svim. Lekari nose bele mantile da ukažu na sterilnost.

U dizajnu, bela je povezana sa profesionalizmom i poslovnošću.
Značenje bele boje u kulturama širom sveta:

  • Zapad: neveste, anđeli, dobrota, bolnice, mir
  • Istok: sahrane, smrt
  • Japan: bela odeća označava žalost

Crna boja

Crna je boja autoriteta i moći. U modi je veoma popularna jer čini ljude vitkijim i elegantnijim. Crna je boja „sa stilom“ i označava privrženost. Sveštenici nose crnu odoru kako bi istakli svoju privrženost Bogu, a neki modni eksperti došli su do zaključka da žene koje nose crnu odeću izražavaju svoju privrženost muškarcu. Crna odeća čini čoveka otmenim, ostavlja utisak misterioznosti i prepredenosti. Grof Drakula ili drugi vampiri su, na primer, nosili crni plašt.

U dizajnu, crna ostavlja utisak prefinjenosti. I u grafičkom i u web dizajnu, klasična kombinacija crne i bele boje uvek dobro prolazi. Crna je istovremeno i boja žalosti, smrti i tuge.

Evo i nekih ideja za „igranje“ sa crnom bojom:

  • probajte sa desaturnacijom slika za postizanje različitih efekata
  • počnite sa crnom pozadinom umesto sa belom. Bićete iznenađeni krajnjim rezultatom.

Crvena boja

Crvena je najtemperamentnija boja koja budi najintenzivnija osećanja, ubrzava rad srca i disanje. Takođe, to je boja ljubavi. Crvena odeća upada u oči i čini da ljudi izgledaju masivnije. S obzirom da je ekstremna, crvena boja odeće neće biti od koristi u pregovaranju ili sučeljavanju. Crveni automobili su najčešće mete lopova. Pri dekorisanju, crvena se koristi esencijalno. Roza – nijansa crvene – je više umirujuća, ali jako tonovi ove nijanse umeju da budu razdražljivi. Sportski klubovi u Americi farbaju ormariće u protivničkim svlačionicama u pink, kako bi protivnici izgubili energiju.

U dizajnu i umetnosti koristite crvenu kao sporednu boju, da bi na nešto stavili akcenat ili ostavili poseban utisak. Nemojte je koristiti kao glavnu ili jedinu boju. Crvena u kombinaciji sa crnom ostavuće dramatičan utisak, dok je u kombinaciji sa belom mnogo romantičnija.

Plava boja

Boja neba i okeana, plava je najpopularnija među svim bojama. Izaziva suprotne efekte od crvene. Smirujuća, opuštajuća plava boja navodi Vaše telo da luči umirujuće enzime, pa se često koristi u spavaćim sobama. Plava, takođe, može biti hladna i depresivna. Modni stručnjaci savetuju nošenje plave odeće na razgovore za posao, jer ona simbolizuje lojalnost. Ljudi su produktivniji u plavim prostorijama. Neka istraživanja su pokazala čak da i bodi-bilderi mogu da podignu veću težinu u terertanama ofarbanim u plavo.

Plava je već dugo popularna i u umetonosti i u dizajnu. „‘Korporativnu“ plavu boju koriste velike kompanije, sa velikim uspehom. Pogledajte na primer „Microsotf“ .

Kulturno značenje plave boje:

Čiroki plemena Američkih indijanaca koristila su plavu boju kao simbol poraza i nevolje, u Kini plava boja simbolizuje besmrtnost, u Kolumbiji novac, a na Bliskom istoku predstavlja zaštitničku boju.

Zelena boja

Zelena je trenutno najpopularnija boja za dekoraciju uopšte, simbolizuje prirodu i zdravlje. Najlakša je za oko, a oftalmolozi tvrde da poboljšava vid. Umirujuća je i osvežavajuća. Ljudi pred neke bitne nastupe u javnosti (političari, voditelji, umetnici…) sede u zelenim sobama da bi se opustili. Bolnice često koriste zelenu boju jer pozitivno utiče na psihu pacijenata. U srednjem veku neveste su nosile zelene venčanice kako bi označile plodnost.
Tamno zelena je muževna, konzervativna i simboliše zdravlje. Maslinastozelena je baksuzna boja. Modni kreatori odbijaju da korisre ovu boju veče pre revije, da im ne bi donela lošu sreću.
U umetnosti i dizajnu treba pažljivo koristiti zelenu boju – ona je veoma jaka i ostavlja snažan utisak. čŒesto se koristi u kombinaciji sa tamno plavim tonovima. Ako se koristi kao glavna boja, može da simboliše novac, pa je banke često koriste.

Žuta boja

Razigrana, sunčana žuta privlači pažnju. Iako se smatra optimističnom bojom, ljudi će u žutim prostorijama biti razdražljiviji, a bebe će više plakati. Ona je najteža boja za oko, ali u blažim varijantama poboljšava koncentraciju. Takođe, ubrzava metabolizam. Ograničite upotrebu žute boje u dizajnu. Ako želite da zadržite pažnju svojih posetilaca, ne opterećujte im oči i živce.

Shvatanje žute u kulturama širom sveta:

  • Zapad: nada, ljubomora, kukavičluk
  • India: trgovina
  • Egipat: boja jutra
  • Kina: hrabrost
  • Japan: hrabrost

Ljubičasta boja

Kao boja otmenosti, ljubičasta obeležava luksuz, imućnost i prefinjenost. Ženstvena je i romantična. Sa druge strane, zbog izrazito male zastupljenosti u prirodi, ljubičasta boja obeležava i unikatnost.

U umetnosti i dizajnu, ljubičasta je veoma popularna.

Na Tajlandu, ljubičasta je boja jutra, a na zapadu otmenosti i sofisticiranosti.

SIMBOLI

Znakovi, znaci, Clip Art, žigovi, pečati, oznake, grbovi, rune, amblemi… samo su neke od reči koje označavaju veoma širok pojam pri čemu se uglavnom misli na kreacije nastale nekom tehnikom pisanja, crtanja, slikanja, vajanja, rezbarenja i sl.

Međutim, pojam simbol se koristi i kao opisni pridev kada se ne misli strkitno na neki crtež; „simboli sreće“, „sex simbol“, „muzički simbol“, „statusni simbol“, ali mi ćemo se ovde ipak zadržati na onom izvornom značenju.

Nekako sve počinje od pisma…

Pismo je sredstvo prostorne i vremenske komunikacije. U širem smislu to je svaki sistem vidljivih oblika (slika, simbola, znakova i njihovih kombinacija) namerno proizvedenih u svrhu memorisanja i obaveštavanja; u užem smislu, sistem znakova koji predstavljaju određene elemente govornog jezika: pojedine reči, slogove ili glasove.

Razlikujemo nekoliko vrsta pisama:

  • Pojmovno (logografsko)
  • Slogovno (pojmovno – silabičko)
  • Slovno (alfabet)

Ovo su tri razvojne faze pisma, Danas se i dalje koriste sve te vrste, mada je najčešće u upotrebi alfabet, a primitivnije razvojne faze, koristimo kao pomoćna sredstva u komunikaciji.

Svako pismo ima sledeće odlike:

  • tačno definisan konačan skup simbola (slova)
  • vezano je za određeni jezik koji predstavlja u grafičkom obliku
  • kombinacijom simbola koji čine pismo i pravopisnih pravila mogu se izraziti sve reči jednog jezika
  • koristi se za indirektnu komunikaciju između osobe koja piše i osobe koja čita

Postoji mnogo vrsta pisama… slikovno pismo, pojmovno pismo, klinasto pismo, kinesko (japansko, korejsko) pismo, Egipatski hijeroglifi, slogovno ili silabičko pismo, kritsko linearno pismo, hebrejsko kvadratično pismo, Devangari pismo, arapsko pismo, Alfabet (fenički, grčki, latinica, karolinška miniskula, gotička miniskula – gotica, humanistička miniskula, glagoljica, ćirilica, tipografsko pismo, renesansna antikva, prelazna antikva, klasicistička antikva) itd.

Iz većine ovih pisama koriste se pojedina slova ili fragmenti kao simboli i znakovi u savremenom dizajnu, a mnogi su poslužili kao uzori za većinu drugih simbola i znakova…

Kada smo već kod pisma i slovnih oblika (u računarskom žargonu – fontova) inetersantno je napomenuti da u većini programa koji se bave tekstom i grafikom postoje već gotovi „fontovi“ koji u sebi sadrže priličan broj prilagođenih i specijalno dizajniranih znakova. Najčešće se ti slovni oblici (fotnovi) zovu Webdings ili Wingdings i obično nose oznaku 1, 2, 3… već zavisno od toga koliko verzija ih ima.

Tkđ. većina grafičkih programa, pa i običnih tekst procesora imaju i specijalne biblioteke tzv. Clip Art-ova, odnosno različitih znakova, simbola, crteža, oznaka i sl. Svakako je najpoznatija biblioteka Office Clip Art-ova koja se u kancelarijskoj (amaterskoj) pripremi brošura, obaveštenja, letaka… najčešće i koristi.

Postoje i profesionalne (komercijalne) biblioteke koje su ili u sastavu profesionalnih programa i alata (Corel, Illustrator, PhotoShop, CAD programi, programi za 3D animaciju i sl.) ili se nabavljaju (kupuju) od kuća koje su ih pravile.

Tu su i brojne biblioteke različitih grafičkih rešenja nezavisnih autora (sportski simboli za pojedina sportska takmičenja, oznake za javne zgrade i institucije, lokalni saobraćajni znakovi…) koje se tkđ. mogu kupiti na web sajtovima koji prodaju takve znakove, Clip artove i fotografije, a najpoznatiji su svakako www.stockxpert.com, www.shutterstock.com i www.stockphoto.com.

Pravilnom upotrebom već gotovih i sopstvenih dizajnerskih rešenja postići ćete najbolji balans vaših usluga i zahteva tržišta. Ponekad zaista nije potrebno da „izmišljate toplu vodu“ već da gotova rešenja prilagodite, obradite i ukomponujete sa sopstvenim rešenjima i idejama na obostrano zadovoljstvo i klijenta i grafičkog dizajnera.
Vaš Urban Serbia Team

Radove nekih od najboljih svetskih ilustratora možete pogledati na ovom mestu:
http://www.aareps.com

Korisni linkovi:
http://www.znanje.org/i/i25/05iv11/05iv1118/index.htm
http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/clipart/default.aspx

2017-08-14T10:49:49+00:00 april 9, 2017|Kategorije: Grafički dizajn, Internet marketing, Štampa, Web dizajn|