Zanimljivosti o unosu i prelomu teksta

Home/Grafički dizajn, Web dizajn/Zanimljivosti o unosu i prelomu teksta

Zanimljivosti o unosu i prelomu teksta

PRIPREMA ZA ŠTAMPU

Unos i prelom teksta, obrada slika i vektorske grafike – priprema za štampu…

Osnovna namena svakog programa za grafičko oblikovanje stranica je slaganje slova i reči u redove, pasuse i stupce. Ovaj posao krije mnoge finese koje su postepeno prikupljane kao tajne tipografskog zanata. Pet vekova posle Gutenberga, softverski alati proizvode čudesan spoj tradicionalnog i modernog, tačku u kojoj se spajaju klasična i digitalna tipografija.

Ako za početak ovog teksta uzmemo računare i modernu tehnologiju, preskočimo pisaće mašine, fotoslog uređaje i ostale naprave iz prošlosti, moramo da se osvrnemo na neke osnovne pojmove koji su sastavni deo ove oblasti.

Pođimo od unosa teksta…

Tekst koji ćemo kasnije da obrađujemo u nekom od programa za grafičko oblikovanje (QuarkXpress, InDesign…) najpre treba da unesemo ili pretvorimo u elektronski oblik.
To može da se uradi u mnogim programima tzv. tekst procesorima, od kojih su svakako najpoznatiji (i najjednostavniji) Notepad, zatim malo složeniji Wordpad, pa onda verovatno najpoznatiji program za unos i obradu teksta – Microsoft Word. Međutim, ovo nisu i jedini programi za unos i osnovno (ili malo složenije) oblikovanje teksta, već postoje i brojni drugi (neki i besplatni) programi koji imaju više ili manje iste karakteristike.
Najpoznatija alternativa ovim komercijalnim programima svakako su oni iz programskog paketa Open Office koji postoje kako za Linux, tako i za Windows.

Pojam koji se nameće sam od sebe (ako govorimo o unosu teksta) svakako je daktilografija ili tzv. slepo kucanje.
Daktilografija se počela razvijati paralelno sa razvojem pisaćih mašina, dakle u drugoj polovini 19. veka. Najčešći način kucanja u to vreme (a na žalost čest je slučaj i dan danas) bio je kucanje s dva kažiprsta. Čak su postojala i takmičenja u kucanju organizovana od strane novinskih kuća i sličnih organizacija.

Na jednom takvom takmičenju 1888. godine pojavio se Frank E. McGurrin s tehnikom pisanja koju je sam razvio i pobedio. Bila je to tehnika pisanja sa 10 prstiju koja danas predstavlja osnove daktilografije.

Daktilografija je prvenstveno veština, a ne znanje, pa zbog toga zahteva i odgovarajuću praksu ili trening.

U učenju daktilografije potrebno je istaknuti dva glavna i osnovna cilja; preciznost i brzinu.

Kada se tekst unese, potrebno ga je oblikovati, već prema njegovoj budućoj nameni.

Ukoliko je svrha tog teksta da se koristi npr. za ubacivanje na stranice web sajta, onda će se njegovo oblikovanje uraditi u nekom od programa za sklapanje i oblikovanje web sajtova, kao što je npr. Dreamweaver.

Ako je pak tekst namenjen za štampanje na kućnom ili kancelarijskom štampaču (printeru) onda će za njegovo složenije oblikovanje sasvim dobro poslužiti najbolji i najpoznatiji program za tu svrhu – Microsoft Word.

Međutim, ako je tekst potrebno oblikovati na mnogo složeniji i zahtevniji način, kako bi se on pripremio za štampu (katalog, publikacija, udžbenik, novina, knjiga, brošura, časopis…), office programi poput Word-a više nisu dovoljni.

Za tu svrhu služi svakako najpoznatiji i verovatno još uvek najrasprostranjeniji program QuarkXpress, odnosno njegov pandan i po mnogima još bolji program – Adobe InDesign.

Namena ovih programa je da tekst, slike, crteže, tabele, grafikone… na najbolji mogući način uklopi u jednu celinu, prema pravilima tipografije i grafičkog dizajna, kako bi se tako sklopljena celina dalje poslala u prepress studio ili direktno u štampariju. To „uklapanje u celinu“ zove se još i „prelom“ (teksta, publikacija…).

Da bi se neka buduća publikacija uspešno pripremila (ili prelomila) u ovim programima, važno je da napomenemo i ostale programe koji učestvuju u ovom poslu, a to su pre svega programi za obradu slika (ili rasterske grafike) kao što su Adobe PhotoShop i programi za crtanje ili obradu vektorske grafike – Corel Draw i Adobe Illustrator.

Prelomljena ili pripremljena publikacija se potom isporučuje (snima) u nekom od sopstvenih formata (kao što je npr. .psd u PhotoShopu ili .cdr u Corel-u) odnosno u nekom univerzalnom formatu kao što su PDF ili EPS.

Šta je PDF?

PDF je skraćenica za Portable Document Format. To je univerzalni format elektronskih dokumenata koji se mogu prenositi sa računara na računar, pri čemu se zadržava originalni izgled stranice, sa svim fontovima, crtežima i slikama. Za pregled i štampanje PDF datoteke dovoljan je besplatni program Adobe Acrobat Reader koji postoji u verzijama za sve važnije operativne sisteme. Dokument napravljen u bilo kojoj aplikaciji može se konvertovati u PDF format posredstvom pune verzije Acrobat softvera. PDF je nastao 1993. godine i prvobitno je bio namenjen samo za elektronsku dokumentaciju. Vremenom je unapređivan i danas se može upotrebiti i u pripremi za štampu, kao konkurencija PostScript tehnologiji.

Šta je PostScript?

PostScript je programski jezik specijalizovan za opisivanje stranica. PostScript ima sve elemente standardnog programskog jezika kao i Basic, Pascal ili C++, ali je u njega ugrađen veliki broj procedura i funkcija namenjenih isključivo za opisivanje tekstualnih i grafičkih objekata i njihovo štampanje na laserskim štampačima i fotoslog uređajima. PostScript je programski jezik koji se interpretira, a interpreter je najčešće ugrađen u izlazne uređaje i naziva se RIP (Raster Image Processor). Zadatak PostScript RIP-a jeste da ulazni PostScript program – a to je opis stranice koji dostavlja program u kome smo izdali komandu za štampanje – prevede u bitmapu (tačkice) i tako ih odštampa.

Nakon svega, prelomljena publikacija ide u neki studio koji će iz elektronskog oblika publikaciju prebaciti na paus (stara i već prevaziđena metoda) odnosno na film ili direktno na štamparsku ploču.

Posle toga sledi štampanje…

2017-08-14T10:49:13+00:00 april 9, 2017|Kategorije: Grafički dizajn, Web dizajn|