Tipografija (typewriting)

Tipografija (typewriting)

Tipografija se bavi izborom i organizacijom oblika slova i drugih grafičkih karakteristika štampane strane.

Reč tipografija potiče od grčkih reči τύπος(tipos) = tip, forma i γραφή(grafi) = pisanje. Tipografija svoje korene ima u prvim izbušotinama i kalupima (matrice za odlivke) koji su se koristile za pravljenje pečata i valuta u stara vremena. Tipografija sa pokretnim metalnim modulom pojavila se u 13. veku u Koreji, i razvila se opet sredinom 15. veka sa razvojem specijalizovane tehnike za izlivanje i kombinovanje jeftinih kopija od slovnih izbušotina tražene u velikim količinama za štampanje velikog broja kopija teksta.

Ona se bavi svim pitanjima koja utiču na izgled strane i doprinose efikasnosti štampane poruke: oblikom i veličinom slova, znacima interpunkcije, dijakritičkim znacima i specijalnim simbolima; razmakom između slova i reči; razmicanjem redova; dužinom redova; veličinom margina; količinom i mestom ilustracija; izborom naslova i podnaslova; korišćenjem boje i svim ostalim pitanjima prostorne organizacije ili „konfiguracije“.
Pored toga, tipografi treba da se interesuju i za stvari kao što su vrsta štamparske boje, izbor papira i način štampanja.

Tipografijom se bave slogoslagači, tipografi, kompozitori, grafičari, art dizajneri kao i pisarski radnici. Sve do digitalnog doba tipografija je bila vrsta posebnog zanimanja. Digitalizacija je toliko unaprijedila tipografiju da je sada s lakoćom koriste kako nove generacije dizajnera tako i laici.

U savremenoj upotrebi korišćenje i učenje tipografije je veoma široko rasprostranjeno pokrivajući sve aspekte dizajniranja, raspoređivanja slova ubrajajući izgled slova, rukopisa i kaliografiju; zapise i arhitektonska slova; postere i druge velike skale slova kao što su signali i bilbordi; poslovna komunikacija; reklame; logotipovi; izgled; kinetička tipografija u filmovima i na televiziji i kao komponenta industrijskog dizajna na kućnim aparatima, satovima itd. Od digitalizacije tipografski rang aplikacija je postao sve više prisutan, pojavljuje se na web stranicama, LCD monitorima mobilnih telefona i video igricama. Sveprisutnost slova naveo je tipografe da skuju izraz „Slova su svuda oko nas“.

Tekstualna tipografija

U tradicionalnoj tipografiji tekst se stvara tako da bude čitljiv, koherentan i vizuelno zadovoljavajuća celina koja funkcioniše „nevidljivo“ bez svesti čitalaca. Čak je i distribucija sa minimalnim greškama usmerena na jasnoću i transparentnost produkcije. Izbor fonta je možda primarni aspekt tipografskog teksta, bilo duhovni, naučni, edukativni, naučno fantastični, religiozni ili komercijalni svi oni imaju različite karaktere i zahteve. Na primer, za historijski materijal ustanovljeni tekst, izgled slova je često biran prema šemi istorijskog roda zahtevajući dug proces dok se taj tekst ozvaniči, sa znatnim preklapanjem između istorijskih perioda.

Tipografija je oblikovana ortografijom i lingvistikom; strukturom reči, čestom upotrebom reči, morfološkom i fonološkom strukturom i lingvističkom sintaksom. Tipografija je takođe predmet nekih kulturnih konvencija. Na primer, u Francuskoj je uobičajno da se ostavi prazno mesto pre dvotačke (:) ili tačke zareza (;) u rečenici, dok u Velikoj Britaniji ili našoj zemlji to nije slučaj.

2017-08-27T20:39:58+00:00 april 9, 2017|Kategorije: Copywriting, Internet marketing, Logo dizajn, Web dizajn|