Da bismo lakše shvatili neke pojmove koji se pojavljuju vezano za izradu web sajtova, web dizajn, registraciju domena, postavljanje web sajta na server, optimizaciju sajtova, promociju itd. ovde ćemo objasniti neke najčešće pominjane izraze vezane za ovu tematiku...

 

HTML

 

Iz projekta Википедија

 

 

HTML (HyperText Markup Language, jezik za označavanje hiperteksta) je opisni jezik specijalno namenjen opisu veb stranica. Pomoću njega se jednostavno mogu odvojiti elementi kao što su naslovi, paragrafi, citati i slično. Pored toga, u HTML standard su ugrađeni elementi koji deta- ljnije opisuju sam dokument kao što su kratak opis dokumenta, ključne reči, podaci o autoru i slično. Ovi podaci su opšte poznati kao meta po- daci i jasno su odvojeni od sadržaja dokumenta.

HTML je nastao uprošćavanjem SGML standarda (Standard Generalized Markup Language, standardizovani uopšteni jezik za označavanje) sa svrhom opisa dokumenta koji se objavljuju na vebu.

U početku je bio prilično ograničen što se označavanja sadržaja tiče i pružao je uglavnom elementarne stvari za označavanje i formatiranje teksta (paragrafi, naslovi, citati itd.). Kako je veb rastao tako je rasla i potreba za bogatijim sadržajem te je u tom smeru razvijan i HTML standard. Tada su standardu dodate elementi za opis tabela, slika, slojeva, napredno formatiranje teksta itd.

Osnov HTML predstavljaju tagovi i atributi. Pomoću tagova se određeni deo dokumenta odvaja od ostatka i na njega se primenjuju pravila definisana samim tagom. Atributi se nalaze unutar tagova i omogućavaju da se pored samog imena taga i unapred definisanog ponašanja još bliže odredi način prikaza i ponašanja označenog dela dokumenta.

 

XML

Iz projekta Википедија

XML je skraćenica za Extensible Markup Language, odnosno proširivi (metajezik) za označavanje (engl. markup) tekstualnih dokumenata. XML je standardizovan jezik za čiju se standardizaciju brine W3C. Ideja je bila da se stvori jezik koji će i ljudi i računarski programi moći jednostavno da čitaju. XML definiše opštu sintaksu za označavanje podataka pomoću odgovarajućih etiketa (engl. tags) koje imaju poznato ili lako razumljivo značenje. Format koji obezbeđuje XML za računarske elemente može se prilagoditi najrazličitijim oblastima, kao što su elektronska razmena podataka, čuvanje podataka, odvajanje podataka od prezentacije, vektorska grafika, sistemi glasovne pošte, izrada novih specijalizovanih jezika za označavanje.

Postoji veliki broj besplatnih biblioteka na različitim jezicima na kojima se može pisati i čitati XML, a mogu se upotrebiti i gotovi softveri (kao što su programi za obradu teksta ili čitači veba). Neke alatke mogu da rade sa svim XML dokumentima, dok su druge prilagođene za podršku XML aplikacijama u različitim oblastima, ali se uvek koristi ista sintaksa. Mnogi formalno definisani jezici za označavanje, kao što su RSS, MathML, GraphML, XHTML, Scalable Vector Graphics, MusicXML i sl. bazirani su na XML-u.

XMLomogućava stvaranje dugotrajnih formata podataka koji su nezavisni od platforme. Često se dokumenti pisani na jednoj platformi ne mogu čitati na drugim platformama, niti u različitim programima na istoj platformi, čak ni u ranijoj verziji jednog programa na istoj platformi. U XML dokumentima tekstualni su ne samo podaci već i etikete koje su smeštene u samoj XML datoteci. To znači da ih može čitati svaka alatka koja je u stanju da čita tekstualne datoteke. Tako se podaci mogu prenositi sa jednog sistema na drugi. Tako XML daje prenosive podatke.

XML-ova osnovna svrha je da olakša deljenje podataka kroz različite informacione sisteme, posebno kroz one sisteme koji su povezani sa Internetom.

CSS

Iz projekta Википедија

CSS (Cascading Style Sheets) je jezik formatiranja pomoću kog se definiše izgled elemenata veb-stranice.

Prvobitno, HTML je služio da definiše kompletan izgled, strukturu i sadržaj veb-stranice, ali je od verzije 4.0 HTML-a uveden CSS koji bi definisao konkretan izgled, dok je HTML ostao u funkciji definisanja strukture i sadržaja.

Kako je HTML postajao komplikovaniji, davao je sve više mogućnosti za definiciju izgleda elemenata, ali je istovremeno postajao nečitljiviji i teži za održavanje. Različiti brauzeri su prikazivali dokumente na različite načine, i postojala je potreba za doslednom tehnikom definisanja prikaza elemenata na stranici.

CSS sintaksa se sastoji od opisa izgleda elemenata u dokumentu. Opis može da definiše izgled više elemenata, i više opisa može da definiše jedan element. Na taj način se opisi slažu jedan preko drugog da bi definisali konačni izgled određenog elementa (otuda naziv Cascading (Eng. cascade - crep)) da bi se dočaralo slaganje jednog stila preko drugog u definisanju konačnog izgleda elementa)

Svaki opis se sastoji od tri elementa:

• definicija ciljnih elemenata
• svojstva
• vrednosti

PHP

Iz projekta Википедија

Pe-ha-pe (PHP: Hypertext Preprocessor) je specijalizovani skriptni jezik prvenstveno namenjen za izradu dinamičnog veb sadržaja.
Stekao je popularnost zbog svoje jednostavnosti i sintakse nasleđene iz programskog jezika C. Tokom vremena jezik se proširivao i sticao mogućnosti za objektno orijentisano programiranje, naročito od verzije 5.0. Nalikuje jeziku C++ u smislu da dozvoljava i čisto-proceduralno programiranje ali omogućava i korišćenje klasa i drugih koncepata objektno orijentisanog programiranja (nasleđivanje, apstraktne metode, interfejsi itd.).

PHP predstavlja naslednika alata po nazivu PHP/FI, napisanog 1995. godine od strane Rasmusa Lerdorfa. PHP/FI je predstavljao skup alata napisanih u Perlu, i autor ga je koristio za sopstvene potrebe. Skup alata je dobio ime "alati za ličnu prezentaciju" (Eng. Personal Home Page Tools), odakle i skraćenica PHP. Kako su rasle potrebe na sajtu, autor je prepisao kompletan projekat u C-u i omogućio da može da komunicira sa bazama podataka, a korisnicima svog sajta da naprave sopstvene prezentacije pomoću njega. Rasmus je potom objavio svoje alate i učinio izvorni kod dostupan svima da bi se projekat brže razvijao i da bi se greške brže ispravljale.

Iako se PHP može koristiti za programiranje konzolnih aplikacija i grafičkih interfejsa (biblioteka PHP-GTK) njegova osnovna i glavna upotreba je u programiranju dinamičnih stranica na Internetu.

Do 1997. PHP je stekao nekoliko hiljada korisnika; do 1998. broj sajtova na kojima je instaliran PHP 3.0 je porastao na par stotina hiljada, a broj korisnika istog na par desetina hiljada]. Danas PHP koristi nekoliko stotina hiljada programera i nekoliko miliona sajtova.

Za razliku od većine programskih jezika koji poseduju početnu funkciju (main u C-u, prvi blok BEGIN u Paskalu, klasa koja poseduje main metodu u Javi itd.) nego nalik na većinu skriptnih jezika, i PHP datoteka jednostavno sadrži skup instrukcija koje se izvršavaju jedna za drugom, od prve do poslednje gde sledi kraj programa.

FLASH

Adobe® Flash® Professional softver predstavlja okruženje za kreiranje sadržaja koje je vodeće u industriji, namenjeno za kreiranje privlačnih interaktivnih iskustava. Obezbedite sadržaj za korisnike na više različitih platformi i uređaja.

Flash animacije

Macromedia Flash je program za kreiranje vektorskih animacija i danas je apsolutni standard za izradu animiranih sadržaja za web. Animacije rađene u Flash-u su efektne, kretanje je "glatko" i, što je najvažnije, vrlo su "lake", odnosno sadrže malo kilobajta. Zbog toga se web stranica sa Flash animacijom učitava vrlo brzo uz istovremeno iznenađujuće bogatstvo sadržaja i efekata.

Naša web dizajnerska ekipa (UrbanSerbia Design Team) koristi Flash od same njegove pojave i do sada je izradila veliki broj web sajtova i prezentacija koje koriste ovu tehnologiju. Koristili smo Flash kao diskretni animirani dodatak klasičnoj prezentaciji, ali i kao alat u kojem je izrađena kompletna prezentacija.

Dalje...