Grafički dizajn

je umetnost i profesija biranja i aranžiranja vizuelnih elemenata kao što su tipografija, ilustracija, boje, simboli i fotografija s ciljem prenošenja neke poruke određenoj publici. Ponekad se za grafički dizajn koristi kovanica „vizuelne komunikacije“, kojom se želi postići funkcija davanja forme i oblika informacijama. Zadatak grafičkog dizajnera je kombinovanje vizuelnih i verbalnih elemenata u jednu organizovanu i efikasnu celinu. Može se reći da je grafički dizajn kolektivna disciplina.

 

TIPOGRAFIJA

Prvi deo ovog teksta posvećujemo tipografiji zbog njene sveprisutnosti i važnosti.
Neke robne marke su usko vezane za tipo- grafiju. Vrsta pisma - font, koje je primenjeno u logotipu ili na ambalaži čini proizvod pre- poznatljivim na tržištu i indetifikuje se sa proizvodom ili kompanijom.
Pismo ili font je jedan od najvažnijih eleme- nata svakog brenda. Primena odgovarajućeg pisma će vam pomoći da se razlikujete od konkurencije. Standardizovana primena pisma predstavlja jaku, postojanu sliku na tržištu koja vam pomaže da vizuelno povežete različite štampane i elektronske forme i proizvode. Pravilnim izborom i doslednom upotrebom pisma (fonta) gradite identitet i prepoznatljivost vašeg brenda.

Kako izabrati pravi font kada ih postoji preko 60.000?

Nikad ne koristite sistemske fontove. Pisma, koja se isporučuju sa operativnim sistemom ili programima u računarskom okruženju, su široko rasprostaranjeni i samim tim nedovoljno karakteristični da vas izdvoje iz mnoštva. Izaberite font koji je upečatljiv i raznovrstan.
Ako ste u mogućnosti, koristite tip slova koji je razvijen specijalno za vaš brend. Koristite font sa puno stilova.
Korišćenje samo standardnih oblika i stilova; roman (normalni), italic (kurziv) i bold (polucrni) najčešće nisu dovoljni da zadovolje potrebe velikih brending sistema. Možda ne odmah, ali pre ili kasnije će vam biti potrebni condesed (uski), light (beli), black (crni) i drugi stilovi osnovnog pisma.
Font u brošurama i na etiketama treba da bude dopuna, a ne kopija logotipa. Logotipi su najčešće ručni rad. Vidno različit tip slova je pravi izbor jer čini grafički kontrapunkt sa logotipom. Izbegavajte pomodne fontove. Većina tipova pisma je vezana za određeni grafički trend i ima kratak životni vek. Brendovi se prave da traju dugo. Izaberite font koji neće izgledati zastarelo za dve ili tri godine.

Dužina reda za bolju čitljivost

Suprotno od uvreženih shvatanja, ne čitamo individualne reči, jednu po jednu. Ustvari, oči (mozak) analiziraju red po red, zastajući na trenutak da upamte grupu od tri do četiri reči. Ispitivanja su pokazala da su za čitaoca više od tri do četiri takve pauze po redu zamorne. Jednostavnom matematikom dolazimo do računice da je od devet do petnaest reči optimum po jednom redu.
Ukupno gledano, predugi redovi su manje čitljivi nego jako kratki. Dugački redovi zamaraju čitaoca, dok kratki narušavaju strukturu rečenice. Sam dizajn fonta ima uticaj na broj reči koje mogu da stanu u jedan red.
Serifni fontovi (serifi - „kukice“ na krajevima linija znakova), npr. Times New Roman, dizajnirani su da pomažu horizontalno kretanje očiju preko strane, omogućavajući nešto duže redove nego bezserifni (Arial). Viši fontovi isto tako dozvoljavaju duže redove od fontova standardne visine.
Međutim, dok ovo važi za štampane forme, kada je u pitanju web dizajn, ovo pravilo ima sasvim drugačiji kontekst. Istraživanja su pokazala da na web sajtovima serifni fontovi kao što su Times New Roman, Garamound i sl. otežavaju čitanje, zamaraju korisnike, čine da web strane izgledaju previše kitnjaste odnosno liče na kič.

Optimalan međuslovni razmak

Međuslovni razmak je od presudne važnosti za dobru čitljivost teksta. Ako postoji problem čitljivosti, preveliki odnosno premali međuslovni razmak je najčešči krivac. Prekomeran razmak između reči lomi poruku u pojedinačne elemente, forsirajući čitaoca da čita pojedinačne reči pre nego fraze ili grupe reči.
Kako proveriti da li je međuslovni razmak ispravan? Okrenite naopako odštampani papir i ako lako razlikujete jednu reč od druge verovatno je razmak između reči prevelik.
Pogledajte kroz trepavice štampani materijal, ako vidite bele kanale nastale spajanjem razmaka između
reči u više redova, međuslovni razmak nije dobar ili je potrebno ponovo složiti tekst.

Rastojanje između redova

Optimalan razmak između redova služi kao vodič za oko. Kada je razmak prevelik, čitalac pravi svestan skok na novi red, što usporava proces čitanja. Premali razmak, sa druge strane, stvara tamnu, neprivlačanu tipografsku „boju“ i nedefinisane horizontalne vođice za čitanje. Posmatrajmo tekst kroz trepavice. Da li je sivi ton ujednačen? Ako je previše taman ili ako su primetne bele trake između redova najverovatnije treba podesiti razmak između redova.

Tipografija radi za nas

Uspešnom primenom tipografije efikasno prenosimo naše poruke čitaocima, klijentima, potrošačima dok je loša tipografija isto što i loša poruka. Namera nam je da vam savetima iz ove oblasti pomognemo da se pozicionirate u pravu grupu uspešnih vlasnika brendova.

ILUSTRACIJA

Iz projekta Википедија

Ilustracija može biti crtež, slika, fotografija ili drugi oblik umetnosti. Svrha ilustracije je da dekoriše priču, pesmu ili deo tekstualne informacije (kao što je članak u novinama), tradicionalno vizuelno predstavljajući neki deo opisa u tekstu.
Ilustracija obuhvata širok pojam i može poslužiti tako što će:

• Dati lice glavnim junacima u priči
• Prezentovati više primera predmeta u školskim udžbenicima
• Dati vizuelno "korak po korak" objašnjenje za neku popravku itd..

Najranije forme ilustracije bile su crteži u pećinama praistorijskih ljudi. Tokom 15-og veka, knjige su ilustrovane pomoću drvoreza. Glavni proces reprodukcije ilustracije bio je graviranje. Na kraju 18-og veka, Litografija postaje dostupna i ilustracija postaje sve kvalitetnija.
Američko "zlatno doba ilustracije" trajalo je od 1880-ih pa do negde malo posle Prvog svetskog rata (mada su se karijere nekim „zlatnim“ ilustratorima nastavljale i par decenija kasnije). To je bilo vreme novina, časopisa, i ilustrovanih knjiga kao najdominantnijih medija. Razvijanje štamparske tehnologije dovodi ilustratore do isprobavanja novih tehnika i boja. Mal grupa ilustratora postaje bogata i poznata.

U Evropi, na zlatno doba uticali su pokreti dizajna kao što je bio Art Nuovo. Glavni umetnici bili su Walter Crane, Edmund Dulac, Aubrey Beardsley, Arthur Rackham i Kay Nielsen. Američki ilustratori tog perioda bili su Brandywine Valley koji je slikao tradicionalno, koji je započeo Howard Pyle a nastavili njegovi studenti, u koje spadaju Norman Rokvel, Haddon Sundblom, N.C. Wyeth, Maxfield Parrish, Frank Schoonover and Edvin Ostin Abi.
Počevši od 1990-ih, tradicionalni ilustratori se suočavaju sa izazovom upotrebe kompjuterskih programa kao što su Adobe Illustrator, Photoshop, i CorelDRAW. Uprkos postojanju starih tradicionalnih tehnika ilustracije, kompjuterski programi sve više dominiraju tržištem, dok se neki ilustratori čak i posebno obrazuju za rad sa takvim vrstama programa.


Sledeća važna kategorija vizuelnog identiteta je BOJA

 Dalje

Radove nekih od najboljih svetskih ilustratora možete pogledati na ovom mestu:
http://www.aareps.com